2020. február 24., hétfő

MEDEIA TETKO


A moszkvai Állami Könyvtárban (alias Lenin Bibliotyéka) rendezett tárlat már a nyolcadik állomása volt Oroszországban vándorló grafikai és plakátkiállításomnak. Úgy tűnik, nem múltak el nyomtalanul a kiállítások. Íme a bizonyíték, egy orosz tetoválószalonban Medeia plakátom nyomán készítették a mellékelt ízléses kartetkót. Na persze lehet még hova fejlődni – gyönyörű példa gyanánt idemásolok egy Putyinos háttetoválást is.   

2020. február 16., vasárnap

KATALÓGUSCÉDULÁK

Egy videó a moszkvai Állami (Lenin) Könyvtárban rendezett kiállításról - ide kattints! - ami tegnap zárt be, és egy fénykép a könyvtár  katalógustárának gyönyörű szekrénysoráról. Hegyi Anita fészbuk jegyzetében azt olvasom, hogy a "Bibliotyeka ímenyi Lényina" 275 kilométernyi könyvespolcával és a 47 millió tételből álló gyűjteményével a világ egyik legnagyobb könyvtárának számít. Noha a katalógus fióksor hosszáról nem írt, én sem mértem le, de az is lehet jó néhány kilométer. Mivel apám és anyám is könyvtáros volt, katalóguscédulák közt nőttem föl, ezért elfogott némi nosztalgia, attól meg pláne megmelegedett a szívem, hogy Moszkvában fütyülnek a digitális kor parvenü szokásaira, itt bizony még a könyvtárosok és az olvasók kihúzogatják az öreg fiókokat és homlokukra tolt szemüveggel böngészik a kopott cédulákat. Talán azt is tudják, mi az az ETO, vagyis az Egyetemes Tizedes Osztályozás. Amikor kisfiú voltam, akkor végezte el apám a könyvtár szakot (1956 után azt hitte, sosem taníthat többé, aztán amikor engedélyt kapott, hogy mégis dolgozzon egy iskolai könyvtárban ((bár a diákokkal nem érintkezhet!)), kitanulta a szakmát) és engem is beavatott a nem túl bonyolult tudomány rejtelmeibe. Jut eszembe az idei nagy vállalás: rendet fogok csinálni az itthoni polcokon is! Nyugi, ekkora rend azért nem lesz :-)

2020. február 14., péntek

ORSZÁGÚT


Tudtam, szerintem te is tudtad, elszánt (álszent) olvasóm, hogy ha már itt ez a blog, akkor előbb-utóbb meg fogom írni, mibe keveredtem. Van már egy éve, több is tán, hogy fölhívott Kodolányi Gyula, töpreng egy kulturális folyóiraton, olyasmi lenne, mondta, mint az És, de közelebb ahhoz, amit politikai középnek hívnak. Elemző, mérsékelt, távol a jobb és a bal habos indulataitól. A beszélgetni összehívott társaságban igazán közeli ismerősöm nem volt, leginkább Kulin Ferinek örültem, akit mint reformkoros irodalomtörténészt apám kollégájaként tartottam számon, s az általa szerkesztett legendás Mozgó Világ, amíg el nem csapták az éléről, a hetvenes, nyolcvanas évek igazodási pontja volt. Azt reméltem - remélem - talán nem elhamarkodottan, ebből is hasonló lehet. „Vizuálisok” ketten ültünk az asztalnál, a szobrász Farkas Ádám és én, de a művészettörténész Entz Gézát és a képzőművészetről sokat író (és nem mellékesen a borokat szállító) Zelnik Jóskát is ide számíthatom (az már az én bajom, hogy általában autóval érkeztem a találkozókra).  Eleinte úgy tűnt, a kormányzat valami szócsőnek képzeli a lapot, be is lett ígérve pénz, paripa, fegyver, sőt megpróbálták a PIM új direktorát is a nyakunkba ültetni, de aztán valahogy kiderült, mégsem egymásnak valók vagyunk. Legföljebb arra volt jó a dolog, hogy látatlanban ránk üttessék a „Demeter-féle erőirodalom” stigmája. Na persze az sem biztos, hogy mi, akiknek neve ott virít a január utolsó napján megjelent első szám impresszumában, mindent egyformán képzelünk. Unalmas is lenne, ha így volna. Olykor vannak vitáink, ilyen volt például a dizájn ügy. Grafikus barátom, Juhász Marci egy három résztvevős pályázaton nyerve tervezhette meg az első két számot. Én ajánlottam, de engem is meglepett, milyen profin dolgozik s mennyire átlátja nem csak saját területét, de az egész lapszerkesztést. Gyanítom, az ebből fakadó féltékenység (hogy jön ahhoz egy grafikus, hogy a szerkesztéshez is értsen!?) az oka, hogy a harmadik számot már nem ő csinálja. (A layout és Katyi Ádám fontjai azért remélhetőleg túlélik a váltást.) Az Utisz Blognak, amelyet most böngészel olvasóm, egyébként annyi köze van az Országúthoz, hogy az első címlapok tervezőjeként is az Utisz név van föltüntetve. Nincs a dologban titok, a début számban emlegetett Scruton könyv (A szépről) fordítójától (Orosz István) lettem vele megkülönböztetve.


2020. február 1., szombat

A SAKKPARTI A PJATIGORSZKIJ-LISTÁN

Magyarországon nem nagyon vették észre, Oroszországban viszont felkerült a „Pjatigorszkij-listára". Az orosz filozófusról Alekszandr Pjatigorszkijról elnevezett díjra az előző három év könyveit jelölik. 31 könyv van a listán, köztük két magyar regény, Krasznahorkai László  sok nyelvre lefordított és sok díjat elnyert Sátántangója és az én Sakkpartim. Mindkettőt Vjacseszlav Szereda fordította oroszra. A teljes lista – és a 31 könyv részletes bemutatása - ide kattintva olvasható el. A két magyar könyv elemzését - Kiss Ilona és Olga Szerebrvanya írását ide is másolom.


Перевод книги Иштвана Ороса «Шахматы на острове» Вячеслав Середа - М: Три квадрата, 2018 Книга Иштвана Ороса «Шахматы на острове» на первый взгляд имеет весьма простой сюжет. Это попытка реконструкции легендарной шахматной партии между Лениным и Богдановым, проходившей 10 апреля 1908 года на острове Капри, на терассе виллы М. Горького, в присутствии гостей-наблюдателей. В перерывах между ходами фигур, автор-рассказчик («то в роли порывистого новеллиста,то в качестве книжного червя, роющегося в источниках»), приостанавливает время, как бы на часах шахматной партии, и собирает-разбирает, пересказывает огромное количество историй, сплетен, легенд и выдомок о двух главных игроках и окружающих лицах, которые так уверенно в себе намерены «направлять ход истории». Автор-рассказчик намерен тоже «направлять ход истории» в своей полуфиктивной наррации, только в обратном порядке. Его интересует не то, что ВИДНО на фото- и текстовых документах, а то, что явно отсутствует. Для этого он прибегает к своему излюбленному приёму: к анаморфозе и другим визуальным приёмам создания иллюзии, разработанные в ходе истории искусств. Иштван Орос знаком с ними не понаслышке: он же знаменитый венгерский художник-график, дизайнер плакатов и книг, театральный художник, и не в последнюю очередь, автор множеств объектов-анаморфоз. Занялся художественной литературой только в возрасте 55 лет, «Шахматы на острове» – уже его 9-я книга. Точнее, книга-объект, «книга-анаморфоза». Текст в этом «неопределённого жанра» произведении преврашается в разного вида образы, а картины распадают в текстообразные фигуры. «Разворот», как наименшая визуальная единица книги, скомпонован из текстообразных фигур и словесных «рисунков» (фотоснимки, карты, иллюстрации в сочетании с надписями, постраничные сноски с цветными дополнениями и т.д.). Хронология не соблюдается в восстановлении биографий игроков и событийного ряда вокруг них (наррация сама заканчивается в момент смерти Богданова), а определяется скорее визуальными поворотами. В этом постоянном движении во времени, беспрерывно меняющем пространстве и превращениях туда-обратно между текстами и образами, читатель-зритель сам должен найти подходящую для себя точку зрения, чтобы разглядеть хоть какую-то цельную картину. В картину (или в текст, превращённый в визуальный объект) то и дело вклинивается некий воображаемый предмет, создав иллюзию, что с его помощью увидим что-то определённое. На самом деле это лишь нечто желаемое, и оно никак не поддаётся вербальному выражению. Наслаждаемся множеством сочных и страшных деталей (как в вольшебном зеркальном лабиринте) – в той иллюзии, что подходим ближе к сути «истории». И только под конец начинаем подозревать, что мы находимся под эффектом т.н. «значимого отсутствия». Из предложенной «визуальной наррации» отсутствует тот структурный центр, по отношению к которому мы могли бы осознать ЗАданный нам образный текст именно как «историю». Мы сами должны найти свои собственные критерии, свои точки зрения для ориентации. Между прочим, сам автор-рассказчик разделяет эту же участь: у него нет больше шансов увидеть цельность, чем у «наблюдателей». В этом и есть «философическое» этого произведения. В том, что в книге НЕТ никакой готовой философии для осмысления истории, задано только визуально-словесное пространство для рефлексии. Читатель / зритель сам должен найти здесь свою подходящую позицию, чтобы череда странных образов сложились из этой точки зрения в цельный хода истории, хотя бы цельное прочтение истории. – Книга-анаморфоза Иштвана Ороса в великолепном переводе Вячеслава Середы поэтому достойна внимания также и членов жюри Премии Пятигорского.
Номинатор: Илона Киш, литературовед-русист, переводчик русской философской мысли и художественной литературы
 
Перевод книги Ласло Краснахоркаи «Сатанинское танго» Вячеслав Середа - М: Corpus, 2017Романы Ласло Краснахоркаи – драмы философских идей и учений, по-разному преломляющихся в сознании героев – необычайны еще и своим словесным устройством. Чаще всего их описывают посредством тектонических метафор: «глыбой» называет «Меланхолию сопротивления» Джейкоб Силверман в «Нью-Йорк таймс»; с медленно разливающимся потоком лавы сравнивает «Сатанинское танго» его переводчик на английский Джордж Сиртеш. Это ощущение расползающейся мыслительной лавы создается почти бесконечными предложениями, которыми пользуется Краснахоркаи. Начинаться они могут с какой угодно мелочи, но – посредством бесчисленных уточнений, разъяснений, дополнений, перечисления сторонних следствий и сопутствующих обстоятельств – они неизменно разрастаются так, что начинают совпадать по объему с миром в целом, в той его полноте, какую только способно ухватить наше (конечное) сознание. Чтобы хорошо перевести эту прозу, требуется исключительное мастерство – недаром романы Краснахоркаи очень поздно стали переводить даже на английский, а каждый работавший с ними переводчик получал соответствующую премию в своей стране. Однако отдельная задача – перевести эту прозу так, чтобы в ней читалась вся история европейской философской традиции последних двух столетий, причем не просто читалась, а оживала за счет особого мрачного юмора, генерируемого именно устройством фразы. То, что Вячеслав Середа с этой задачей справился блестяще, да еще и в условиях русской литературной традиции, довольно подозрительно (если не сказать враждебно) относящейся к «рассуждениям» – сложным, абстрактным, парадоксальным, порой тавтологичным, – его огромный вклад именно в русскую философскую культуру. Благодаря этим переводам философская мысль осваивает пространства (в данном случае литературное), в которых ее до сих пор редко встретишь. Это, несомненно, заслуживает именно философской премии.
Номинатор: Ольга Серебряная, эссеист, переводчик